Doneli ste jednu od težih životnih odluka – da se razvedete, ali kroz to iskustvo prolazite prvi put i ne znate koji su dalji koraci – kome treba da se obratite, da li možete da se razvedete ako vaš partner to ne želi, kako izgleda i koliko traje brakorazvodni postupak, koliko će razvod braka da vas košta, da li ćete imati starateljstvo nad vašom maloletnom decom i ko o tome odlučuje, šta je sa zajedničkom imovinom i kako se ona deli…
Strah od gore navedenih pitanja i mnogih drugih često dovodi do prolongiranja ili čak odustanka od formalne realizacije vaše odluke o razvodu. Stoga, potreban vam je neko ko će vam dati odgovore na sva vaša pitanja i nedoumice i neko ko će vam biti pravna, ali i ljudska podrška kroz jednu osetljivu životnu fazu.
U ovom tekstu dobićete odgovore na neka od najčešćih pitanja koji će vam pomoći da steknete opštu sliku o pravnim aspektima razvoda braka koje bi trebalo da imate na umu ukoliko ste se vi i vaš supružnik odlučili na taj korak.
Prvi korak – pronađite advokata koji vam uliva poverenje
Zakazivanje konsultacija sa odabranim advokatom i informisanje o vašim pravima i o samom toku postupka predstavlja temelj za donošenje promišljenih odluka i za izbegavanje iznenađenja u toku procesa. Na tim prvim razgovorima dobićete uvid u to kako razvod funkcioniše u vašem konkretnom slučaju, kakva su vaša prava i obaveze, i koje su realne mogućnosti kada je u pitanju starateljstvo, podela imovine, alimentacija i druga važna pitanja.
Kada birate advokata za razvod, imajte na umu da on ne treba da bude samo vaš pravni zastupnik – već i neko ko zna kako da vas sasluša, razume, smiri i usmeri. Birajte advokata koji poseduje iskustvo u porodičnopravnim stvarima, koji vam pristupa sa empatijom, a istovremeno pokazuje odlučnost i profesionalnu sigurnost. Pravi advokat zna kako da zaštiti vaša prava, ali i kako da vas vodi kroz proceduru na način koji će vam pomoći da očuvate dostojanstvo i stabilnost u izazovnom periodu.
Kako pokrenuti postupak?
U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja naš Porodični zakon (u daljem tekstu: „Zakon“), kojim je uređena ova materija, predviđa da se postupak može pokrenuti na dva načina:
- Predlogom za sporazumni razvod braka, ili
- Tužbom za razvod braka
Sporazumni razvod
Pokretanja sporazumnog razvoda moguće je kod supružnika kod kojih postoji saglasnost o prekidu bračne zajednice, kao i o svim bitnim pitanjima koja moraju biti sastavni deo sporazuma supružnika. U praksi, sporazumni razvod braka najčešći je kod bračnih partnera koji nemaju zajedničke maloletne dece, kao ni zajedničke imovine. Zbog čega je to tako?
Zbog toga što Zakon pored saglasnosti za razvod braka, zahteva i dogovor supružnika o svim porodičnim i ličnim pitanjima, o kojima je supružnicima neretko teško da u uslovima disharmoničnih odnosa donesu zajedničku odluku. Naime, sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.
Sporazum o vršenju roditeljskog prava
Kada je u pitanju vršenje roditeljskog prava, postojanje sporazuma podrazumeva da su se roditelji odlučili za jednu od dve opcije, a to je da zajednički i sporazumno vrše roditeljsko pravo ili samostalno što znači da roditeljsko pravo vrši samo majka ili samo otac deteta.
Ukoliko se roditelji odluče da roditeljsko pravo vrše zajednički, najpre sud mora da proceni da li je takav sporazum u najboljem interesu deteta. Zajedničko vršenje roditeljskog prava suštinski znači da roditeljska prava i dužnosti obavljaju oba roditelja, uz međusobni dogovor o svim bitnim pitanjima koja se tiču detetovog života kao što su izbor vrtića ili škole, lečenja i medicinskih odluka, putovanja deteta u inostranstvo, promene prebivališta i to tako da u fokusu uvek bude najbolji interes deteta.
Takođe, jedno od tih pitanja tiče se i odluke o mestu prebivališta deteta koje mora biti sastavni deo ovog sporazuma.
Sa druge strane, ukoliko se roditelji opredele za samostalno vršenje roditeljskog prava ono obuhvata:
- sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju,
- sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja – alimentaciji
- sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem.
Alimentacija – pravo deteta na podršku oba roditelja
Roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo ne sme biti prepušten sam sebi kada je u pitanju izdržavanje deteta. I nakon razvoda, oba roditelja imaju obavezu da zajednički učestvuju u troškovima detetovog odrastanja, jer je to u njegovom najboljem interesu.
Kolika treba da bude alimentacija?
Visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta i mogućnostima roditelja koji plaća alimentaciju. Troškovi uključuju stanovanje, hranu, odeću, školovanje, hobije, zdravstvenu negu i druge lične potrebe deteta.
Sud procenjuje i finansijsko stanje oba roditelja – ne samo onog koji daje, već i onog koji prima alimentaciju. Čak i ako je roditelj nezaposlen, to ga ne oslobađa obaveze da doprinosi izdržavanju deteta, ali sud tada posebno vodi računa o realnim mogućnostima.
Na koji način se određuje iznos?
Alimentacija može biti određena kao fiksni iznos ili kao procenat mesečnih prihoda roditelja. Taj procenat ne može biti manji od 15% niti veći od 50% neto zarade.
Može li se alimentacija kasnije menjati?
Da – ako se promene potrebe deteta ili finansijske okolnosti roditelja, može se podneti tužba za izmenu visine alimentacije.
Model viđanja deteta sa drugim roditeljem
I nakon razvoda, dete ima pravo da održava redovan i kvalitetan kontakt sa oba roditelja. To nije samo zakonska obaveza, već i ključan uslov za emocionalni razvoj, osećaj sigurnosti i pripadnosti deteta.
Zato je važno da se model viđanja jasno definiše – kada, koliko često i u kom vremenskom periodu roditelj koji ne živi sa detetom provodi vreme s njim. U praksi to obično obuhvata:
- Tokom radne nedelje: utorkom i četvrtkom od 17 do 20h
- Vikendom: svake druge subote i nedelje, uz mogućnost noćenja
- Praznici i raspust: ravnomerna podela ili naizmenično po godinama
- Rođendani i porodične proslave: po dogovoru, u interesu deteta
Model viđanja mora biti prilagođen uzrastu deteta, njegovim obavezama i specifičnostima porodične situacije. Uvek je moguće podneti tužbu za izmenu postojećeg modela – bilo radi proširenja kontakta, promene termina ili detaljnijeg uređenja.
U središtu svakog dogovora ili postupka mora biti najbolji interes deteta – da raste uz ljubav, podršku i prisustvo oba roditelja.
Sporazum o deobi zajedničke imovine
Prilikom razvoda braka deobi podleže samo zajednička imovina supružnika dok posebna imovina tj. ona koju je supružnik stekao pre sklapanja braka, kao i ona koju je stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava, nije predmet podele odnosno ostaje u njegovoj imovini.
Zakon zajedničku imovinu supružnika definiše kao imovinu koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku.
Deoba zajedničke imovine može biti sporazumna, ukoliko postoji dogovor između supružnika i u tom slučaju sporazum supružnika biće sastavni deo presude donete u postupku sporazumnog razvoda braka.
Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, ali se u sudskom postupku može dokazivati i suprotno. U praksi se često dešava da supružnici ne mogu da se saglase oko udela u zajedničkoj imovini, kao i da li je neka imovina zajednička ili posebna zbog čega odluku o deobi donosi sud, u okviru posebnog parničnog postupka, pa u tom slučaju govorimo o sudskoj deobi zajedničke imovine.
Prednosti sporazumnog razvoda
Sporazumni razvod braka ima brojne prednosti, a najvažnija među njima je brzina postupka. Kada su supružnici postigli dogovor o svim važnim pitanjima (deca, imovina, alimentacija…), sudski postupak se obično završava već nakon jednog ročišta. Dodatna olakšavajuća okolnost je to da ni prisustvo stranaka nije neophodno – advokat može da ih zastupa u celosti.
Još jedna bitna prednost su niži troškovi. Sudske takse iznose ukupno 5.320 dinara (2.660 din za predlog i isto toliko za presudu). I advokatski troškovi su niži nego kod spornih razvoda, jer je postupak kratak i jednostavan – obuhvata izradu predloga i prisustvo na najčešće jednom ročištu.
Zakon omogućava supružnicima da se unapred dogovore i o podeli troškova. Ako takvog dogovora nema, svaka strana snosi svoje troškove, osim ako sud ne odluči drugačije iz razloga pravičnosti.
Ukratko: sporazumni razvod je najbrži, najjednostavniji i najpovoljniji način da se brak završi civilizovano i bez nepotrebnog stresa.
Ukoliko razvod braka predstavlja jedino rešenje, sporazumni razvod je najbrži i najbezbolniji način da se taj postupak okonča – uz uštedu vremena, novca i energije.
U sledećem tekstu biće više reči o razvodu braka po tužbi – kada dolazi do njega, kako izgleda postupak, koliko traje i koje sve korake podrazumeva.
Za sva dodatna pitanja ili pomoć u vezi sa sastavljanjem predloga za sporazumni razvod, slobodno me kontaktirajte. Tu sam da vam pružim siguran prostor za zaštitu Vaših prava.
